Држављанство | Генерални конзулат Републике Србије у Трсту

Држављанство Републике Србије регулисано је Законом о држављанству ("Сл. гласник РС", бр. 135/2004, 90/2007 и 24/2018), који одређује услове и поступак стицања, губитка и отуђења држављанства. Закон настоји да обезбеди праведан и јасан оквир за стицање националне припадности, у складу са националним интересима и међународним стандардима. Према овом закону, држављанство Србије стиче се рођењем по основу порекла, природном путем, као и другим законским механизмима, уз поштовање права појединца и поштовање услова прописаних законом. Ова правна регулатива такође регулише услове за губитак држављанства и процедуре у вези са уписом у службене евиденције, чиме се одржава правна сигурност у односима грађана и државе.

Стицање држављанства пореклом

Према чл. 7 Закона о држављанству, држављанство Републике Србије пореклом стиче дете:

чији су оба родитеља у тренутку његовог рођења држављани Републике Србије;
чији је један родитељ у тренутку његовог рођења држављанин Републике Србије а дете је рођено на територији Републике Србије;
рођено у иностранству, чији је један од родитеља у тренутку његовог рођења држављанин Републике Србије а други је непознат или непознатог држављанства или без држављанства.

Према чл. 9 Закона о држављанству, држављанство Републике Србије пореклом стиче дете:

Чији је један од родитеља у тренутку његовог рођења држављанин Републике Србије а други је страни држављанин, ако га родитељ који је држављанин Републике Србије пријави до навршене 18. године живота код надлежног дипломатског или конзуларног представништва Републике Србије као држављанина Републике Србије и ако поднесе захтев за упис детета у евиденцију држављана надлежном органу у Републици Србији. Ако је дете под старатељством, пријаву и захтев подноси старалац.

Дете рођено у иностранству, чији је један од родитеља у тренутку његовог рођења држављанин Републике Србије, стиче пореклом држављанство Републике Србије ако би остало без држављанства чак и ако нису испуњени услови из Закона.

Ако је дете старије од 14. година, за стицање држављанства у смислу ст. 1. и 2. овог члана потребна је и његова сагласност.

Према чл. 10 Закона о држављанству

лице старије од 18 година живота рођено у иностранству чији је један родитељ у тренутку његовог рођења био држављанин Републике Србије а други страни држављанин стиче пореклом држављанство Републике Србије ако до навршене 23. године живота поднесе захтев за упис у евиденцију држављана надлежном органу у Републици Србији, под условом да није стекло држављанство Републике Србије на начин предвиђен чланом 9. став 1. овог Закона.

Захев за упис у МК и у држављанство РС

Поступак:

У случају кад су оба или један родитељ у тренутку рођења детета држављани Републике Србије, а дете је рођено у иностранству, захтев за упис у матичну књигу рођених где се уједно евидентира и држављанство Републике Србије подноси један родитељ преко ДКП Републике Србије на чијем подручју родитељ који подноси захтев привремено борави.

Захтев се може поднети и матичној служби општине по месту последњег пребивалишта родитеља у време рођења детета, ради уписа у матичну књигу рођених и уједно се евидентира чињеница држављанства Републике Србије.

Ако родитељи нису имали заједничко пребивалиште, упис се врши по месту пребивалишта једног од родитеља, а ако је место пребивалишта родитеља непознато, упис се врши по месту рођења једног од родитеља (Закон о матичним књигама Републике Србије).

Уз захтев за упис подносилац захтева прилаже:

а) ако су оба или један родитељ држављани Републике Србије:

оригинал извода из матичне књиге рођених иностраног органа на интернационалном обрасцу. Уколико извод није на интернационалном обрасцу, већ на обрасцу дотичне државе он мора бити преведен и прописно оверен.
доказ о држављанству Републике Србије за родитеља:

- уверење о држављанству Републике Србије, не старије од 6. месеци које садржи клаузулу о основу и датуму уписа у евиденцију држављана Србије; или

- извод из матичне књиге држављана која се водила у Савезном министарству унутрашњих послова, издат у складу са Законом, или

- извод из матичне књиге рођених у коме је у складу са Законом уписана чињеница о држављанству Републике Србије, не старији од 6. месеци; илипасош Р.Србије ;

извод из матичне књиге венчаних за родитеље, односно, ако је дете ванбрачно доказ о признању очинства.

б) ако се ради о лицу које је постало пунолетно и које је као дете остало без држављанства и није било пријављено нити је за њега поднет захтев за упис подносилац прилаже:

– извод из матичне књиге рођених;

– доказ да је лице без држављанства (путна исправа за лице без држављанства).

члан 11. Закона, гласи:

Под условом из члана 7. до 10. овог Закона, држављанство Републике Србије стиче пореклом и усвојеник-странац, односно усвојеник без држављанства, у случају потпуног усвојења.
Захтев за упис усвојеника из става 1. овог члана у евиденцију држављана подноси усвојилац – држављанин Републике Србије.
Захтев из става 2. овог члана подноси усвојеник старији од 18 година до навршене 23. године живота.

Поступак за упис је исти а уз захтев се прилаже:

– извод из матичне књиге рођених;- решење о потпуном усвојењу.

Стицање држављанства пријемом

1. Пријем странца у држављанство Републике Србије

Питање пријема странца у држављанство Републике Србије регулисано је чланом 14. Закона и гласи:

Странац коме је сходно прописима о кретању и боравку странаца одобрено стално настањење у Републици Србији може бити, на свој захтев, примљен у држављанство Републике Србије, под условом:

1) да је навршио 18. година живота и да му није одузета пословна способност;
2) да има отпуст из страног држављанства или да поднесе доказ да ће отпуст добити ако буде примљен у држављанство Републике Србије;
3) да је до подношења захтева најмање три године непрекидно имао пријављено пребивалиште на територији Републике Србије;
4) да поднесе писмену изјаву да Републику Србију сматра својом државом.

Услов из тачке 2. става 1. овог члана испуњен је ако је захтев поднело лице без држављанства или лице које пружи доказ да ће по закону земље чији је држављанин изгубити држављанство пријемом у држављанство Републике Србије.

Ако страна држава не дозвољава отпуст из држављанства или за отпуст поставља услове које странац не може испунити, испуњеност услова из тачке 2. става 1. овог члана не тражи се ако подносилац захтева поднесе изјаву да се одриче страног држављанства у случају стицања држављанства Републике Србије.

Одрицање или губитак ранијег држављанства неће се захтевати ако то није могуће или се не може разумно очекивати.

Уз захтев подносилац прилаже:

а) оверену копију одобрења за стално настањење у Републици Србији (овера може бити извршена од стране општине или суда);
б) извод из матичне књиге рођених (и за децу уколико су обухваћена захтевом);
в) извод из матичне књиге венчаних;
г) потврду – гаранцију (зајамчење) надлежног иностраног органа да ће отпуст добити ако буде примљен у држављанство Републике Србије а у случају да је већ отпуштен из страног држављанства решење о отпусту из страног држављанства, или
– путну исправу која се издаје лицу без држављанства, или
– потврду или други документ надлежног иностраног органа да ће пријемом у држављанство Републике Србије по закону земље чији је држављанин аутоматски изгубити њено држављанство, или
– изјаву да се одриче страног држављанства ако стекне држављанство Републике Србије (под условима из члана 12. став 3. Закона);
Уколико су захтевом обухваћена и деца и за њих се прилаже један од наведених докумената, уколико нису обухваћена у исправи која се односи на подносиоца захтева. Ако је дете старије од 14 година, прилаже се и његова писмена сагласност да жели да стекне држављанство Републике Србије, односно да је сагласно са изјавом родитеља-подносиоца захтева о одрицању од страног држављанства ако стекне држављанство Републике Србије.
д) доказ о пребивалишту (најмање три године) и фотокопију личне карте за странце;
ђ) доказ о уплаћеној такси.

– члан 17. Закона гласи:

Странац који је најмање три године у брачној заједници са држављанином Републике Србије и коме је одобрено стално настањење у Републици Србији може бити примљен у држављанство Републике Србије ако поднесе писмену изјаву да Републику Србију сматра својом државом.

Уз захтев подносилац прилаже:

а) оверену копију одобрења за стално настањење у Републици Србији (овера може бити извршена од стране општине или суда);
б) извод из матичне књиге рођених (и за децу уколико су обухваћена захтевом);
в) извод из матичне књиге венчаних (не старији од 6. месеци као доказ да је најмање три године у брачној заједници);
г) потписана изјава да Републику Србију сматра својом државом;
д) фотокопију личне карте за странце;
ђ) доказ о уплаћеној такси.

Уколико су захтевом обухваћена и деца и за њих се прилаже један од наведених докумената, уколико нису обухваћена у исправи која се односи на подносиоца захтева. Ако је дете старије од 14 година, прилаже се и његова писмена сагласност да жели да стекне држављанство Републике Србије, односно да је сагласно са изјавом родитеља-подносиоца захтева о одрицању од страног држављанства ако стекне држављанство Републике Србије.

2. Захтев за пријем исељеника у држављанство Републике Србије

Пријем исељеника у држављанство регулисано је чланом 18. Закона који гласи:
Исељеник и његов потомак могу бити примљени у држављанство Републике Србије ако су навршили 18 година живота и није им одузета пословна способност и ако поднесу писмену изјаву да Републику Србију сматрају својом државом.

Брачни друг лица из става 1. овог члана које је стекло држављанство Републике Србије може бити примљен у држављанство Републике Србије ако поднесе писмену изјаву да Републику Србију сматра својом државом.

Под исељеником, у смислу става 1. овог члана, сматра се лице које се иселило из Републике Србије са намером да стално живи у иностранству.

Уз захтев подносилац прилаже:

а) извод из матичне књиге рођених (и за децу ако су обухваћени захтевом);

б) извод из матичне књиге венчаних;

в) извод из матичне књиге рођених за претке који су рођени у Републици Србији и имали држављанство Републике Србије (ако подносилац захтева није рођен у Републици Србији);

г) ако је дете старије од 14. година потребна је његова сагласност;

д) писмену изјаву да Републику Србију сматрају својом државом.

За пријем у држављанство Републике Србије исељеника није потребан отпуст из страног држављанства, што значи да може имати двојно држављанство ( не мора живети у Републици Србији и није му потребно одобрење о сталном настањењу).

Члан 23. Закона гласи:

Припадник српског народа, који нема пребивалиште на територији Републике Србије, има право да буде примљен у држављанство Републике Србије без отпуста из страног држављанства, ако је навршио 18 година живота и није му одузета пословна способност и ако поднесе писмену изјаву да Републику Србију сматра својом државом.
Под условима из става 1. овог члана, у држављанство Републике Србије може бити примљено и лице рођено у другој републици раније СФРЈ које је имало држављанство те републике или је држављанин друге државе настале на територији раније СФРЈ, које као избегло, прогнано или расељено лице борави на територији Републике Србије или је избегло у иностранство.
*Под условима из става 1. овог члана у држављанство Републике Србије може бити примљен припадник другог народа или етничке заједнице са територије Републике Србије.

*Захтев за пријем у држављанство на основу члана 23. став 3. овог закона може се поднети у року од две године од дана ступања на снагу Законa о изменама и допунама Закона о држављанству Републике Србије ( “Службенi гласник РС”, бр. 90/2007 од 1.10.2007. године).

Уз захтев по члану 23. став 1. и 3. Закона подносилац прилаже:

а) извод из матичне књиге рођених;
б) уверење о држављанству;
в) извод из матичне књиге венчаних;
г) фотокопија документа са фотографијом (пасош) или други документ (лична карта);
д) потписана изјава;
ђ) за дете старије од 14 година потребна је његова сагласност;
е) доказ о уплаћеној такси.

Лица која су избегла на територију Републике Србије или у иностранство (члан 23. став 2 Закона) уз захтев за стицање држављанства прилажу:

а) доказ о пребивалишту, односно боравишту (ако је лице избегло у иностранство доказ о истом);
б) извод из матичне књиге рођених;
в) уверење о држављанству друге државе настале на територији СФРЈ или републике која је била у саставу СФРЈ;
г) извод из матичне књиге венчаних;
д) фотокопија избегличке легитимације (ако је лице избегло у Републику Србију, односно СЦГ);
ђ) фотокопија личне карте или друге јавне исправе;
е) сагласност детета, ако захтев за дете старије од 14 година подноси родитељ;
ж) потписана изјава;
з) доказ о уплаћеној такси.

Захтеви за стицање држављанства пријемом и престанак држављанства подносе се органу унутрашњих послова по месту пребивалишта односно боравишта подносиоца захтева, а могу се поднети и преко надлежног дипломатског или конзуларног представништва Републике Србије који ће га без одлагања проследити министарству надлежном за унутрашње послове.

Захтев за стицање и престанак држављанства Р Србије подноси се лично или преко пуномоћника, за лице лишено пословне способности захтев подноси старалац, а за дете до навршене 18. године живота захтев подноси родитељ, односно даје писмену изјаву да Републику Србију сматра својом државом с тим што је за дете старије од 14. година потребна и његова сагласност.

Престанак држављанства отпустом

Према члану 28. Закона, држављанину Републике Србије држављанство Републике Србије престаје отпустом ако поднесе захтев за отпуст и ако испуњава следеће услове: 1) да је навршио 18 година живота; 2) да нема сметњи у погледу војне обавезе; 3) да је измирио порезе и друге законске обавезе у Републици Србији; 4) да је регулисао имовинскоправне обавезе из брачног односа и односа родитеља и деце према лицима која живе у Републици Србији; 5) да се против њега у Републици Србији не води кривични поступак за кривична дела за која се гони по службеној дужности, а ако је у Републици Србији осуђен нa казну затвора – да је ту казну издржао; 6) да има страно држављанство или доказ да ће бити примљен у страно држављанство.

Уз захтев за отпуст подносилац прилаже:

а) извод из матичне књиге рођених (и за дете ако је обухваћено захтевом); б) доказ о држављанству Републике Србије: – уверење о држављанству Републике Србије, не старије од 6. месеци, или – извод из матичне књиге југословенских држављана која се водила у Савезном министарству унутрашњих послова, издат у складу са Законом, или – извод из матичне књиге рођених у коме је у складу са Законом уписана чињеница о држављанству Републике Србије, не старије од 6. месеци. в) доказ да има страно држављанство или гаранцију (зајамчење) да ће бити примљен у страно држављанство (и за дете уколико је обухваћено захтевом родитеља); г) писану сагласност другог родитеља, уколико се истим захтевом тражи отпуст из држављанства и за децу до навршене 18 године живота (потпис родитеља који даје сагласност мора бити оверен од стране надлежног суда или општинског органа управе у земљи, или ДКП Републике Србије); д) писана сагласност детета старијег од 14. година, коју потписује пред овлашћеним лицем надлежног органа у Републици Србији или пред ДКП Републике Србије, образац – прилог 10; ђ) правоснажна судска одлука о разводу (ако су родитељи разведени) или копија оверена од стране надлежног органа у Републици Србији или од стране ДКП Републике Србије (ово у случају кад захтев подноси родитељ коме је дете правоснажном одлуком поверено на чување и васпитање); е) мишљење надлежног органа старатељства у Републици Србији или ДКП Републике Србије ако други родитељ не да сагласност за отпуст детета из држављанства, или је непознатог пребивалишта, или је лишен пословне способности или родитељског права; ж) решење о потпуном усвојењу детета у случајевима када се тражи отпуст из држављанства Републике Србије за усвојеника до навршене 18. године живота (када захтев подноси усвојилац који је странац прилаже и доказ о страном држављанству); з) уверење да се против њега не води кривични поступак у Републици Србији; и) уверење да је измирио порезе и доприносе; ј) уверење да је измирио имовинско правне обавезе из односа родитеља и деце од Центра за социјални рад; к) доказ о уплаћеној такси.

Престанак држављанства одрицањем

Према члану 33. Закона, пунолетни држављанин Републике Србије који је рођен и живи у иностранству, а има страно држављанство може се до навршене 25. године живота одрећи држављанства Републике Србије.
У погледу одрицања од држављанства детета до навршене 18. године живота сходно се примењују одредбе члана 30. овог закона.

Уз изјаву о одрицању подносилац прилаже:

а) извод из матичне књиге рођених;
б) доказ о држављанству Републике Србије:
– уверење о држављанству Републике Србије, не старије од 6. месеци, или
– извод из матичне књиге југословенских држављана која се водила у Савезном министарству унутрашњих послова, издат у складу са Законом, или
– извод из матичне књиге рођених у коме је у складу са Законом уписана чињеница о држављанству Републике Србије, не старије од 6. месеци, или
– пасош Републике Србије.
в) уверење или други доказ о страном држављанству;
г) доказ о пребивалишту у иностранству (лична карта или друга исправа надлежног иностраног органа са адресом пребивалишта у иностранству);
д) доказ о уплаћеној такси.

Поновно стицање држављанства

Према члану 34. Закона, лице које је отпуштено из држављанства Републике Србије и стекло страно држављанство и лице коме је на захтев родитеља престало држављанство Републике Србије отпустом или одрицањем може поново стећи држављанство Републике Србије ако поднесе захтев за поновно стицање држављанства Републике Србије, ако је навршио 18 година живота и није му одузета пословна способност и ако поднесе писмену изјаву да Републику Србију сматра својом државом.

Уз захтев подносилац прилаже:

а) извод из матичне књиге рођених;
б) решење о отпусту из држављанства Републике Србије (копија);
в) доказ о страном држављанству;
г) потписана изјава;
д) копија документа са фотографијом (пасош);
ђ) доказ о уплаћеној такси.

Утврђивање држављанства

Према члану 44. Закона, за лице које је стекло држављанство Републике Србије а није уписано у матичну књигу рођених или у евиденције држављана Републике Србије вођене по досадашњим прописима, министарство надлежно за унутрашње послове утврдиће држављанство тог лица на његов захтев, односно на захтев надлежног органа који води поступак у вези са остваривањем права лица или по службеној дужности.

О утврђивању држављанства Републике Србије министарство надлежно за унутрашње послове доноси решење. Лице за које је утврђено држављанство Републике Србије уписује се у евиденцију држављана Републике Србије која се води по одредбама овог закона.

Уз захтев за утврђивање подносилац прилаже:

а) доказ да није уписан у евиденцију држављана Републике Србије на територији Републике Србије (по месту рођења подносиоца захтева, односно месту рођења или пребивалишта његових родитеља);

б) извод из матичне књиге рођених;

в) уверење о држављанству за родитеље које садржи клаузулу о основу и датуму уписа у евиденцију држављана Републике Србије које се издаје на основу евиденције која је вођена према ранијим законима;

г) извод из матичне књиге венчаних за родитеље;

д) извод из матичне књиге венчанин;

ђ) документ којим доказује претпоставку држављанства (пасош, војна књижица, итд);

е) доказ о уплаћеној такси.