2. новембар 2021. године

Обраћање председника Републике Србије на конференцији Уједињених нација о климатским променама COP26 одржаној у Глазгову

"Ваше Екселенције,
уважени делегати,
драга Сара,

На самом почетку, осећам обавезу да се захвалим премијеру Борису Џонсону и Влади Њеног Величанства на изузетном гостопримству.

Имам привилегију да представљам Републику Србију на овом важном месту и на највишем светском форуму који се бави најважнијом темом данашњице – унапређењем климатске свести.

Сви смо сагласни да морамо да улажемо у климу и животну средину.

Исто тако, сви се слажемо да будуће генерације морају да се образују како не би поновиле грешке које смо ми направили, уништавајући једину планету која живот чини могућим.

Изузетно сам почаствован тиме што Република Србија копредседава овогодишњом Конференцијом као представник Источноевропске Групе земаља које нису чланице Европске уније.

У конкретном смислу, посебан допринос нашег експертског тима видимо у завршетку преговора на операционализацији члана 6. Споразума из Париза, који се односи на успостављање глобалних тржишних и нетржишних механизама смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште, као и на преостале одредбе које се тичу унапређеног оквира транспарентности и заједничке временске рокове за Национално утврђене доприносе, што су кључне одредбе Споразума за које још није постигнута одлука коју треба да усвоји Конференција, односно све државе чланице.

Стога сматрамо да је ово изузетна прилика да Србија да свој пуни допринос финализацији преговора, који ће, надамо се, обезбедити пуну примену Париског споразума.

Као резултат снажног економског развоја моделованог за Србију до 2050. године, утицај спровођења еколошких мера на запосленост ће бити оптималан, кроз стварање нових радних места и стварање нових, до сада непостојећих индустрија.

На првој аукцији зелених обвезница у Србији прикупљено је милијарду евра, што јасно потврђује поверење међународних инвеститора у нашу зелену агенду, али и економску и политичку стабилност наше државе.

Приходе остварене издавањем зелених обвезница користићемо за финансирање обновљивих извора енергије, енергетске ефикасности, одрживог управљања водама, спречавања загађења и развоја циркуларне економије и очување биодиверзитета.

И као што видите, драги пријатељи, моји људи су ми припремили сјајан говор, али ја ћу додати још неколико речи и поставити још неколико питања за оне који долазе из великих сила и који још нису одговорили на неколико питања:

Број један је: како ћемо финансирати све ове активности?

Чули смо причу о трилионима долара који су нам на располагању. Моје питање би било: колика би била каматна стопа, који би били услови за добијање тог новца и како ћемо се, заправо, позабавити тим питањем?

Број два: како ћемо третирати нуклеарне електране? Хоћемо ли их све затворити или ћемо их додатно градити?

Такође, како ћемо да градимо више обновљивих извора ако смо већ почели да подржавамо популистичке покрете против ветропаркова, нових хидроелектрана, и да ли ћемо угрозити ниво нашег јавног дуга у односу на БДП ако узмемо огромне количине новца?

Како ћемо се односити према природном гасу и како ћемо да обезбедимо пристојне цене природног гаса и електричне енергије?

Такође, овде сам дошао електричним аутомобилом од Единбурга до Глазгова. Али, како ћемо вршити ископавање и прераду литијума, никла, кобалта и многих других веома важних минерала?

И на крају, сви знамо шта је наш крајњи, коначни циљ. Али, то није бајка – мораћемо много да радимо, мораћемо да будемо 100 одсто посвећени и мораћемо да будемо искренији једни према другима.

Здравље људи који живе у Србији директно зависи од спровођења ове агенде, као што здравље и живот сваког живог бића на Земљи зависи од договора који ће се овде постићи и од спровођења тих договора на националном нивоу.

Можда је право време да ослушнемо и чујемо вапај Мајке Земље, јер ако изгубимо ову трку са временом, наша деца ће наследити бесповратно загађену планету.

Хвала вам што сте ме саслушали."

Извор: www.predsednik.rs
Фото: Димитрије Голл

29. јун 2021. године

Председник Републике Србије Александар Вучић учествоваo је данас путем видео-линка на конференцији „Мини Шенген“ са председником Владе Републике Албаније Едијем Рамом и председником Владе Републике Северне Македоније Зораном Заевим. Званичници су разговарали о даљим корацима у регионалној сарадњи, као процесу од виталног значаја за напредак Западног Балкана и европског пута у целини.

Саговорници су се сагласили да је земљама Западног Балкана потребно чланство у Европској унији, али и да је исто толико Европској унији потребан Западни Балкан, будући да је регион и окружен границама ЕУ, а земље које стреме чланству деле заједничке европске вредности.

Председник Србије и премијери Албаније и Северне Македоније изразили су жељу да четири европске слободе – кретање људи, робе, услуга и капитала, почну да се примењују што пре широм региона, те да ће у том контексту пружити пуну подршку регионалном заједничком тржишту на Самиту Берлинског процеса, 5. јула.

„Свесни смо тога да само заједничким радом и прихватањем регионалне сарадње у оквиру различитих регионалних иницијатива као што су заједничко тржиште, регионални Шенген, зелени коридори или Берлински процес, можемо да приближимо наше економије, увећамо благостање наших људи и доведемо велике инвестиције, које иначе не би биле могуће ни за једног од нас појединачно“, један је од заједничких закључака ове видео-конференције.

Саговорници су се сагласили да се 29. јула састану у Скопљу, како би направили преглед напретка у примени досадашњих иницијатива и пројеката и потписали додатне споразуме између три земље везане за спровођење обавеза из Берлинског процеса, као и о сарадњи и помоћи у случају природних катастрофа и олакшицама за трговину, извоз и увоз.

„Позивамо и подстичемо наше колеге из региона да потпишу и примењују сличне споразуме, како би визија заједничког политичког и економског простора широм Западног Балкана ускоро, кроз јединствено тржиште, постала важан део свакодневице наших грађана“, поручили су председник Србије и премијери Албаније и Северне Македоније.

Саговорници су посебно нагласили да ће и поред кашњења у процесу проширења и даље настојати да препознају нове начине, области политика и финансијске инструменте, како би све три земље увећале допринос Европи, ојачале везе са Европском унијом и постепено интегрисале регион у јединствено европско тржиште.

Говорећи о Зеленој агенди, саговорници су упутили заједнички позив Европској унији и Сједињеним Државама да се придруже земљама широм региона у циљу подршке у развоју пројеката у које би могло да се инвестира што пре, како би се унапредила заштита животне средине и повећала широка употреба обновљивих извора, у склопу примене Економског и инвестиционог плана ЕУ и Зелене агенде за Западни Балкан.

„Наше земље имају огроман потенцијал за одрживи раст и развој овог сектора. Замолићемо за практичну подршку како бисмо открили који пројекти могу да унапреде наш регион у погледу извора обновљиве енергије за наше грађане и за зелену енергетску будућност ЕУ“, истакли су саговорници током видео-конференције „Мини Шенген“ и закључили да само регионално повезивање, уз подршку Европске уније, може да допринесе општој стабилности и напретку целог региона и Европе.

Извор: www.predsednik.rs
Фото: www.predsednik.rs

25. јун 2021. године

Шеф српске дипломатије Никола Селаковић разговарао је данас са будућим изасланицима одбране, који у Министарству спољних послова Србије обављају припреме за одлазак у иностранство.

Министар Селаковић је пожелео будућим изасланицима одбране Републике Србије успех у раду, истакавши да ће у обављању свог посла имати пуну подршку Министарства спољних послова и наше дипломатско-конзуларне мреже.

Селаковић је групу будућих изасланика одбране, који ће службовати у Црној Гори, Уједињеном Краљевству, Немачкој, Хрватској, Белгији, Италији и Румунији, упознао са приоритетима спољне политике Србије.

Посебну пажњу министар Селаковић поклонио је објашњавању праваца наше регионалне политике, истичући да су очување регионалне стабилности и промовисање економске сарадње приоритетни циљеви.
 

Обавештавамо све држављане Р. Србије који су рођени на територјији бивших република СФРЈ, а који у претходном периоду нису покренули поступак за упис у матичне књиге Р. Србије, да без одлагања покрену одговарајући управни поступак из надлежности Министарства за државну управу и локалну самоуправу и регулишу обавезу уписа у МКР у Р. Србији.

Држављани Р. Србије рођени на територији неке од бивших република СФРЈ могли су да приликом подношења захтева за издавање биометријског пасоша у неком од дипломатско-конзуларних представништава Р. Србије, приложе и извод из матичне књиге рођених (не старији од годину дана) који је издат од стране надлежних органа неке од бивших република СФРЈ, али уз обавезу да приликом првог доласка у земљу изврше упис у матичне књиге Р. Србије. 

Имајући у виду да се током 2018-2019. године, очекује повећан број захтева грађана за замену биометријског пасоша Р. Србије услед истека рока важења претходног, подсећамо да Прописи у области издавања биометријских докумената предвиђају обавезу свих грађана рођених на територији неке од бивших република СФРЈ, обавезно изврђе упис у матичне књиге Р. Србије. 

Молимо да грађани имају у виду да уколико не поступе по наведеном, надлежне полицијске управе МУП-а Р. Србије које буду решавале по захтевима за издавање путних исправа наших држављана, поднетих у ДКП-има, захтеваће допуну захтева ажурним подацима о упису у матичне књиге Р. Србије.

Напомињемо да је упис у МКР Р. Србије неопходан у циљу једнообразног попуњавања Централног регистра који се води у Р. Србији, на основу јавних исправа Р. Србије (у конкретном случају - извод из матичне књиге рођених Р. Србије).