15. и 16. јул 2023. године
Након прошлогодишње дводневне комеморације "Од Балкана до Трентина", одржане у Кастелану јула 2022.године, као и свечано отворене изложбе под истим називом у граду Трсту, у априлу месецу, која ће бити доступна посетиоцима све до средине септембра, 15. и 16.јула ове године одржана је друга по реду комеморација страдалим заробљеницима и војницима у Кастелану, током које су постављена трајна спомен обележја на "Српској Стази" и "Српском гробљу" изнад овог малог планинског места у коме почивају бројни српски заробљеници из Првог светског рата.
Иако се више од једног века није помињало ово место страдања, двојица историчара и великих српских пријатеља, Маурицио Маника, и Клаудио Тоноли, више од две деценије вршили су испитивања и прикупљали документацију коју су крајем 2021. године представили генералном конзулу Ивани Стојиљковић и са њом до краја реализовали све идеје о обележавању овог места страдања и годишњим комеморацијама.
Тако је јула 2022.године први пут у историји постављена спомен плоча са именима заробљеника испред Капеле страдалима у Кастелану и, након две деценије испитивања терена и проналажења материјалних доказа у виду тока са каишева, металних дугмади, накита и новца, постављен је дрвени крст на масовној српској гробници изнад овог места.
Како би осигурали трајност овог спомења, генерални конзул Стојиљковић и историчари Маника и Тонели су договорили да се већ ове године изгради споменик од трајног материјала и постави натпис на почетку "Српске стазе".
У реализацији овог пројекта учествовало је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије и општина Вила Лагарина, како би спомен обележје било заједничко и обе стране бринуле о његовом одржавању, што је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Никола Селаковић, који је тим поводом присуствовао овогодишњој комеморацији 15. и 16. јула, обећао изјавом да ће иницирати да комеморација у Кастелану постане догађај који ће се обележавати сваке године на државном нивоу.
Комеморацији су ове године, поред министра Николе Селаковића, присуствовали и генерални конзул надлежна за ову територију Ивана Стојиљковић са супругом, генерални конзул Радмила Селаковић, председник Црквене општине у Трсту, Златимир Селаковић са братством, конзул Марина Лозар, секретар генералног конзула Ана Бацковић, председница Савеза Срба у Италији, Лидија Радовановић и секретар Јелена Глишић, председници и представници бројних српских удружења са територије Тривенета, док су са италијанске стране, поред најзаслужнијих историчара- Мауриција Манике и Клаудија Тонолија, са бројним сарадницима из историјског друштва Про локо Локале и Дон Заноли, присутни били и председник Савета провинције Тренто - Валтер Касвалдер, посланица у италијанском републичком Парламенту - Ванеса Катои , градоначелница општине Вила Лагарина - Јулка Ђордани и заменик градоначелнице Лука Лафи, као и бројни војни и цивилни представници ове регије.
Према програму који су осмислили домаћини из Кастелана, у суботу су се, од 18 часова, присутнима обратили сви представници власти, изразивши задовољоство што је ова идеја реализована за јако кратко време у пуном свом капацитету и на задовољство и Италијана и Срба. Поред помена који смо остали дужни својим страдалим прецима, између два народа учрстило се нераскидиво пријатељство и сарадња. Тако је генерални конзул подсетила да се већ у септембру планирра измештање изложбе фотографија "Од Балкана до Трентина" у Београд и том приликом ће се остварити посета привредника ове италијанске регије главном граду Србије. Такође, планирана је и реализација братимљења општине Вила Лагарина са једном од општина у Србији.
Министар Селаковић се захвалио свима који су дали свој допринос реализацији ове идеје, а посебно историчарима Маурицију и Клаудију и рекао да ће их предложити за највећа признања која додељује Република Србија.
Након тога положено је цвеће испред спомен плоче постављене прошле године испред Капеле палих бораца у Кастелану, а вече је завршено дружењем уз традиционалну италијанску кухињу, пиће и музику овог поднебља.
У суботу, 16.јула, делегација се у раним јутарњим часовима упутила на око 2000 метара надморске висине где се налази обележје почетка "Српске стазе" на коју су српски заробљеници свако јутро долазили како би правили путеве аустроугарској војсци и радили тешке физичке послове гладни и у најтежим временским условима.
На нешто мање од два километра удаљености од Српске стазе, представници обе делегације и велики број представника српске дијаспоре окупили су се на пропланку на коме почива велики број српских заробљеника, како би открили камени споменик.
Уз звуке "Тамо далеко" и стихове Војислава Илића Млађег, које је изрецитовао министар Селаковић, откривен је споменик свим српским страдалницима који почивају на овој територији.
Историчари Маурицио и Клаудио и мештанин овог села Албино Маника на крају су припремили изненађење за генералног конзула Ивану Стојиљковић и поклонили јој за успомену и у знак захвалности прстен који је припадао некоме од српских заробљеника. Стојиљковић се захвалила од срца и обећала да ће се тај прстен пажљиво чувати на неком посебном месту.
Како је по програму даље планирано, сви присутни су се са Српског гробља упутили у Роверето до Звона мира "Марија Доленс" које је тачно у подне, а са посебном дозволом, откуцало 100 удара за страдале српске заробљенике и војнике, као и све страдале у свим ративима.
Ово је највеће звоно мира у свету, изливено од топовских цеви и пушака свих учесника у ратовима, а са циљем да звони за слогу и мир међу народима. Међу 180 застава земаља , на овом месту се налази и српска застава испод које је положено цвеће.
Крај ове дводневне посете и поздрав домаћина приређени су за део српске делегације у најпознатијој дестилерији у целој регији "Марзадро", уз дегустацију традиционалних пића и специјалитета.
Нови сусрет је договорен већ за јесен ове године када ће се , на предлог министра Селаковића, извршити реконструкција живота и рада српских заробљеника током Првог светског рата, учешћем ученика завршних година војне гимназије, средње школе унутрашњих послова, војне академије и криминалистичко-полицијског универзитета.
