21.април 2022.године

       21.априла у 11:30 свечано је отворен Павиљона Србије на 59.Међународном Бијеналу уметности у Венецији
     Делегација Министарства културе и информисања  боравила је  у радној посети, поводом свечаног отварања павиљона „Србија“ на 59.Међународном бијеналу уметности у Венецији.

     Свечано отварање павиљона „Србија“, у присуству великог броја домаћих и страних гостију, организовано је  21.априла у 11:30. На отварању присутнима су се обратили овогодишњи организатори изложбе „Ход са водом“, комесар Маријана Коларић,кустос Биљана Ђирић, попредседница Владе  и Министар културе и информисања,  Маја Гојковић и кнегиња Јелисавета Карађорђевић.

На овогодишњој 59. Међународној изложби савремене уметности у Венецији, Републику Србију представља пројекат „Ход са водом“, које је дело уметника Владимира Николића и кустоса Биљане Ћирић.

     Комесар наступа Србије у Венецији и директорка Музеја савремене уметности у Београду Маријана Коларић на отварању је истакла да је на расписаном јавном конкурсу за представника на 59. Бијеналу уметности у Венецији пристигло 35 пројеката, који су по својим уметничким квалитетима такође били изузетни, као и да је уметнички пројекат „Ход са водом” уметника Владимира Николића и кустоскиње Биљане Ћирић, једногласно изгласан за представника Србије. Коларић је изразила задовољство због континуираног слављења највиших циљева уметности и успешног представљања уметности из Србије. Истакла је да је посебно значајно што смо у време бројних изазова успели да ове године уложимо и више средстава него што је првобитно било предвиђено у обнову и уређење Павиљона као и продукцију изложбе, на чему је захвалила министарки Гојковић.

     Биљана Ћирић, кустос изложбе, истакла је да „Ход са водом“ сугерише и промишљање са водом, које по мишљењу Доне Харавеј подразумева суживот са потешкоћама, са потешкоћом да научимо да постанемо другачија врста људи у свету који препознаје нашу међусобну повезаност. Она је додала да „Ход са водом“ подсећа на чињеницу да смо сви ми сачињени од воде, те да нас вода у нама и около нâс приморава да се позабавимо релационом онтологијом и нашим сопственим односом са другим воденим телима и површинама и скренула пажњу да је уметник створио оба рада у последње три године током свог континуираног истраживања на тему филма, сликарства и људских односа са светом који не припада само људима, те да се изложба састоји од два нова рада - 800 метара и Документ, који су резултат Владимировог односа са водом и технологијом.

     Отварајући овогодишњу изложбу, Гојковић је рекла :„Ова смотра, јединствени празник културе, скоро 140 година на једном месту окупља најзначајније савремене ауторе, љубитеље и поштоваоце уметности. И за нашу земљу ово је један од најважнијих културних догађаја, који пружа аутентничну слику светске сцене и даје могућност да се учесници прикажу у најбољем светлу. Изложба ʼХод са водомʼ отворено и суштински одговара на тему овогодишњег Бијенала: ʼМлеко сноваʼ, коју је дефинисала уметничка директорка Ћећилија Алемани. Непосредан одговор на питање сталних промена природе и друштва, које су печат модерног доба, дат је искораком у магични свет уметника. У њему, кроз елемент воде, буди се и инспирација за тражење одговора на више него актуелно питање одговорности појединца према планети, другим људима и облицима живота“.

     Гојковић је указала на значај улоге кнеза Павла Карађорђевића у изградњи Павиљона, у чему је имао помоћ најеминентнијих музејских стручњака тог доба, на челу са Миланом Кашанином, те да се захваљујући том визионарском чину, наступи наше земље организују од 1938. године. Она је додала да наступ на Бијеналу уметности у Венецији значајно доприноси културној репутацији државе у међународним оквирима, и да учешће на тој манифестацији даје уметницима већу видљивост и лакши приступ изложбеним просторима широм света.

     Због веома важне улоге кнеза Павла Карађорђевића у изградњи павиљона у Венецији, која омогућава да овај павиљон и данас припада Србији, кнегиња Јелисавета Карађорђевић била је ове године почасни гост Павиљона „Србија“. Кнегиња је изразила уверење да нема бољег начина за промоцију једне државе од оног у коме уметност игра главну улогу. Подсетила је да је тадашња Краљевина Југославија први пут узела учешће на Венецијанском бијеналу 1938. године, а њен отац, кнез намесник Павле Карађорђевић отворио наш павиљон у Ђардинима, као и да су у њему изложени радови изабраних југословенских уметника – Љубе Бабића, Владимира Бецића, Петра Добровића, Матије Јаме, Мила Милуновића и Томе Росандића.

     „Познајући свог оца, великог заљубљеника у уметност, сигурна сам да је учешће Југославије на најпрестижнијој уметничкој манифестацији на свету, сматрао једним од најзначајнијих постигнућа у животу. Веровао је да уметност има моћ да више каже о некој држави, да промовише њене највеће вредности, од било ког другог садржаја” и истакла значај да је наша земља захваљујући томе успела  дуже од осам деценија да буде присутна на Бијеналу.