Стефано Валдегамбери, представник регије Венето, више пута је посетио Србију и јако добро познаје нашу праву историју. Упознат је са тиме колику штету су медији нанели Србима још од деведесетих и колико је било дезинформација због којих су Италијани имали лош суд о овом народу. Историју Црне Горе познаје кроз венецијанску културу која је тамо била заступљена. Видео је како су изгледале вишемесечне литије и дивио се црногорском народу. Наводи да је често путовао у све регије Балкана и на терену истраживао. Каже да је истинита историја, истина и о садашњости, а интернационална геополитика треба да се бори управо за њу, јер она увек изађе на видело. „На вашој територији је нанета велика неправда, а права Европа би требало да буде она која поштује и штити права сваке нације, чува историју и традицију“, рекао је Валдегамбери.
        Леонардо Де Марцо, представник општине Вићенца, присутнима је пренео поздраве градоначелника Вићенце Франћеска Рука који је подржао овај догађај. Леонардо наводи да Србе познаје још из своје школе и да је још тада веома заволео овај народ. Последње две године је имао прилику да упозна и дивне људе из српске заједнице у Вићенци која је у овом граду најмногобројнија у целој Италији. „Од Срба сам научио како бити достојанствен. Они су борци који никада не одустају у борби за правду, са ногама чврсто на земљи. Они су поносан народ иако им то уопште није лако“. Похвалио је нашу заједницу као најбоље интегрисану од свих странаца, а наше људе као највредније раднике и од поверења. Оно што је на Де Марца оставило највећи утисак везан за Србе је присуство на литургији у цркви Светог Луке у Вићенци: „Био сам више пута на вашој литургији коју је водио Отац Далибор. Стајао сам, слушао, посматрао и доживео велике емоције. Ми Италијани имамо велику потребу за вама, ми од вас имамо још пуно да научимо. Ви чувате оно што смо ми католици изгубили. Имам 28 година и за мене је јако тешко да то пренесем својим колегама који су много старији од мене, али који то не разумеју. Наша политичка дужност се мора базирати на дубљем разматрању многих ствари, а у данашње време када нико нема довољно времена, када је ритам живота апсурдан, то је јако тешко. Када је неко упоран, требало би да буде за то и награђен. У овом случају, макар пажњом и обостраном жељом да удружимо снаге у заједничкој борби за истину.”
        Након конференције, публици је приказан и снимак коаутора књиге Василија Марковића из Црне Горе, који је говорио о анализи апсурдног и недемократски донетог Закона о слободи вероисповести у Црној Гори.

       Затим је о књизи говорио аутор Стефано Верноле, чије интересовање за актуелна дешавања у Црној Гори датира још од 1995, када је посетио бившу Југославију пред крај рата. Како је пренео, тадашња визија из Италије била је једнострана. Веровало се да Срби не желе да признају независност другим народима и да се баве разним злоделима. Реалност на коју је тада наишао на терену била је битно другачија. Од тада је учестало посећивао Балкан и пажљиво анализирао све геополитичке промене које су се дешавале. Сећа се да је још тада Црна Гора била подељена и да је Мило Ђукановић и тада радио на раздору српске националности. Касније се на референдуму служио изборном манипулацијом, претњама и лажним гласачима које је финансирао новцем стеченим од криминала. Верноле је изнео своју велику радост што је, с обзиром на целу ситуацију око коронавируса, успела да се организује промоција и то управо дан пре парламентарних избора у Црној Гори.
       Први део књиге „Одбрана православља у Црној Гори” посвећен је управо православљу и православној вери која је била главни разлог вишемесечних литија и побуне народа против актуелне власти и режима у Црној Гори. Затим је писао  о Његошу и Косовском боју и  вековној повезаности Србије и Црне Горе у свим важним историјским догађајима. Верноле је добро схватио да православље представља фундаментални идентитет Срба а православна вера најјаче оружје у одбрани православних  светиња. Због свега тога, Мило Ђукановић није могао да прође некажњено након 30 година власти и манипулације. „Ми Црногорци смо најбољи Срби”, више пута је чуо од народа којег је упознао у Црној Гори.

       Други део књиге је посвећен геополитичкој анализи  где се наводе докази о организованом криминалу, мафији, као и свим другим средствима којима се служио Ђукановић; мењањем програма у књигама у школама, историјским подацима, ослобађањем кривичне тужбе у Напуљу, а све то уз подршку Енглеске, Америке и НАТО пакта. Верноле је закључио да сви Срби, како у Црној Гори, тако и на Косову, у Македонији и Републици Српској имају јак народни утицај и велики ентузијазам и вољу у борби за истином и правдом. Срби су овај историјски дух задржали вековима и због њега никада неће одустати.